Postoje mnoge legende o Banjalučankama.

Govorilo se da su Banjalučanke najljepše. U staroj Jugoslaviji Banjaluka je važila za grad sa najviše žena. Govorilo se da je odnos 1:8. Statistika je govorila drugačije, ali statistiku niko ne uzima ozbiljno.

Postojalo je stotine navodnih razloga, zašto je to tako.

Od glupo rasističkih i kvazi naučnih tipa: ratovi su prirodnom selekcijom ostavili samo najljepše, do one priče koju ja lično preferiram: Kad je stigla Austrija u čaršiji nije bilo imena ulica. Da bi nova vlast znala gdje je stigla jedan ovdašnji gazda je na svojoj kući istako natpis Gospodska ulica. I naziv ostade, evo vijek i po.

Kakve to veze ima sa ženama?

Pa ima. Eto takvi smo mi: volimo da pokažemo. Pogotovo ako imamo šta.

A da li Banjalučanke imaju šta da pokažu zaključite na osnovu petnaestak fotografija snimljenih prošlog ljeta. Sve fotografije su snimljene u jednom danu, u roku dva sata, na potezu Palas-Pozorište, baš u Gospodskoj ulici.

Gledajući ih ne sumnjam ni u jednu priču, čak bih poneku i sam izmislio.