ОРФЕЈ И АРГОНАУТИ

(ОРФЕЈ, Ђорђе М. Бјелајац, рецензија)

 У потрази за златним руном Аргонаути су кренули према опасном тјеснацу између Сциле и Харибде. Магична пјесма сирена одводила их је у сигурну смрт. Али, Орфеј, који је био на броду, надгласао је својом пјесмом сирене и спасио Аргонауте.

Ово је добро позната прича из грчке митологије.

Међутим, пред нама је књига с насловом „Орфеј“, аутора Ђорђа М. Бјелајца. Наизглед, она нема никакве везе с Орфејом, а поготово не с Аргонаутима.

У поплави актуелних наслова књига аутобиографија, научних опсервација, чланака у штампи о актуелном тренутку, врло познатих аутора, изгубио се такозвани мали човјек. Обичан човјек, преко кога се преламао, прелама и преламаће се тај исти актуелни тренутак, заборављен је. Обични људи су колатерарна штета великог историјског часа. О њима нико не пише, они никога не занимају, а њихов угао гледања на бродоломе није интересантан.

Е, то је „Орфејом“, књигом аутора Ђорђа М. Бјелајца, увелико промијењено. Бјелајац је „мали“, обични човјек. То значи да Ђорђе није ни академик, ни доктор, а богами ни професор универзитета. Он чак није ни члан Партије. И, као такав, он се дрзнуо да својим погледом на свијет покуша да заинтересује читалачку публику.

У овој аутобиографији, у овом лирском интимном дневнику, налазимо један сјајан осјећај за вријеме и људе у њему. Језиком кристалне јасноће, дескриптивних илуминација, психолошких опсервација, „Орфеј“ нам опјевава један живот у једном граду и у више држава. Живот Ђорђа М. Бјелајца у граду Бањалуци у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, па држави Босни и Херцеговини и Републици Српској.

Али Ђорђа не интересује политика. Он је у сукобу сам са собом и свијетом око себе и бави се тим конфликтом. Он у овој књизи покушава сам себе себи да разјасни. Политички моменат ту је тек као благи сфумато на сликама старих мајстора. Тек фрагментарно, читајући ово дјело, наилазимо на рат, разарања, растурања држава и све булументе зала који из тога проистичу.

И шта је ту интересантно и шта у свему томе завређује да се прочита ова књига?

Ова књига је ламент за све нас који смо радили у некадашњим гигантима, који су се распали, а ми потонули заједно с њима. Ова књига је и за нас који смо се, као, ископрцали из тог бродолома.

Ова књига је и за бањалучке гимназијалце, и за још многе умијешане и неумијешане у дешавања која су описана у њој.

У једној епизоди, у времену прије скоро четири деценије, Ђорђе и његово друштво, шетајући увече градом, долазе спонтано на идеју да оду на море. И четворица наших јунака, што пјешице, што аутостопом, уистину одлазе на море. Одшетали су до Шехера, устопали камион и ујутро су већ били на плавом Јадрану. И у то давно вријеме, тај догађај био је веома необичан. Са становишта данашњих дана то је просто немогуће.

Оваквим епизодама, временским интроспекцијама, Ђорђе нам говори о некадашњим временима и, поредећи их с данашњицом, наводи нас на закључак да је предвечерје прешло у мркли мрак.

Добри људи у различитим временима наилазе увијек на сличне препреке. Да ли је то Голи оток, болесно амбициозни руководилац, политичке интриге, парнице и спорови и апсурдне игре без граница. Ти добри људи су Ђорђеви сапутници и сапатници кроз ову књигу.

Иако се аутор „Орфеја“ успјешно окушао и у пјесништву (збирка поезије „13“), између корица ове књиге може се наћи још једна, необјављена, збирка пјесама с мало дужим прозним уводима.

Књига „Орфеј“ може да се види и као репринт многих бројева часописа „Орфеј“ који су уређивали бањалучки гимназијалци. У књизи се налазе и многи документи, скенирани оригинали, тако да ово дјело поприма и документарни карактер.

Све у свему, интригантно, необично и занимљиво штиво!

Пошто је рецензент и сам умијешан у догађаје које описује ова књига, слободан је да напише да себе види као Аргонаута или астронаута, који кроз Сцилу и Харибду или Васељену пролази с „Орфејом“ и, пркосећи опасностима, плови даље са Ђорђем М. Бјелајцем у потрази за златним руном.

И то ми чини част!

Препоручујем ову књигу за штампање!

 

Здравко Ч. Самарџија